Šta je tačno Bitkoin i šta su kriptovalute? Ko stoji iza toga?


Bitkoin i kriptovalute su postale jedna od najčešće pominjanih tema u poslednje vreme. Sve više ljudi se interesuje za to, investiraju u novčiće, bave se majningom, trguju… Sa porastom cele industrije, raste i potreba za edukacijom iz ove oblasti, naročito jer mnogi nažalost ulažu novac u ovo bez ikakvog predznanja. U ovom i narednim tekstovima ćemo razjasniti šta je to Bitkoin, šta su kriptovalute, kako je sve nastalo… Kako trenutno stvari stoje Bitkoin je tu da ostane.

Kriptovalute, kao relativno nov koncept, su i dalje u procesu razumevanja i prihvatanja od strane potrošača, trgovaca i finansijskih institucija. Pored svih kontroverzi i skepticizma koji ih prate, jasno je da pojava kriptovaluta i mogućnost da opstanu u ovom periodu označava početak jednog novog poglavlja u digitalnom a i finansijskom svetu.

Još uvek smo u ranoj fazi razvoja

Ako pogledamo ovaj grafikon iznad, videćemo faze kroz koje prolazi bilo koja inovacija. Slično je bilo sa mobilnim telefonima, internetom, a danas je tako sa kriptovalutama. Koliko god bilo prisutno u medijama i koliko god nam se činilo da se samo o tome priča, u praksi smo i dalje realno u ranoj fazi. Tačno je da ima trgovaca koji prihvataju ovaj vid plaćanja, da postoje berze, menjačnice i sl, ali i dalje je to ništa naspram kapitala koji je u drugim industrijama i tržištima.

I šta su to onda kriptovalute? 

Kriptovalute (eng.”cryptocurrency”) su specijalan oblik digitalnog sredstva razmene, odnosno virtualne valute. Iako kriptovalute formalno jesu sredstvo razmene, za razliku od FIAT valuta još uvek nisu regulisane zakonom u većini država a u pojedinim su i zabranjene.

Začetnik i glavni predstavnik kriptovaluta, jeste Bitkoin (eng.”Bitcoin”). Sam termin Bitkoin označava istoimenu organizaciju, softver i protokol dok se terminom bitkoin označava jedinica mere (skraćeno BTC). Principi i algoritmi na kojima su zasnovane mnoge druge kriptovalute takođe potiču od Bitkoina.

Bitkoin se prvi put spominje 2008. godine u članku “Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System” izdatom od strane autora (ili organizacije) poznatog jedino pod pseudonimom “Satoshi Nakamoto”. Početkom 2009. godine pokreće se projekat otvorenog koda pod nazivom Bitcoin-Qt i prvi bitkoini se puštaju u promet. Prvih godina postojanja bitkoin nije imao skoro nikakvu vrednost a aktivnosti su bile jako slabe i uglavnom su se svodile na razmene bitkoina izmedju kripto entuzijasta.

Znači, niko ne zna ko je zapravo “gazda” Satoši Nakamoto?

Baš tako, apsolutno niko, ili bar to nije objavljeno javno. Ogromna misterija i teorije zavere kriju se iza  tajanstvenog i misterioznog tvorca Bitkoina. To podgreva i činjenica da je Bitkoin nastao baš u vreme kada je bila i poslednja velika svetska ekonomska kriza. Istinu verovatno nikada nećemo saznati.

Ključno pitanje je da li je uopšte bitno da saznamo ko je Satoši, ili koja je funkcionalna primena Bitkoina i blokčejna? 

Postoje mnoga velika svetska otkrića koja su promenila čovečanstvo na bolje a tvorci takođe nisu poznati. Ovde je ipak malo drugačije, jer se ne radi npr o nekom medicinskom sredstvu koje leči određenu opaku bolest. Ovde se radi o nečemu što je mnogima omogućilo brzo bogaćenje, pa se neretko u medijima pojavljuju novoproklamovani “kripto milioneri”.

Kreće ludnica!

Sredinom 2011. godine Bitkoin dobija na popularnosti i dolazi do prvog masivnog skoka vrednosti (1BTC = 32$) ubrzo ispraćenog prvim masivnim padom. Broj korisnika kao i broj transakcija počinje naglo da raste, otvaraju se prve menjačnice, pojedine trgovinske radnje počinju da prihvataju bitkoine kao sredstvo plaćanja. Kada vidimo kolika je vrednost Bitkoina danas, tih 32$ deluju smešno, ali za ljude koji su ga kupovali za nekoliko centi ovo su bili ogromni profiti.

Polovinom novembra 2013. USS (United States Senate) priznaje kriptovalute kao legitimno finansijsko sredstvo. Istog dana vrednost bitkoina skače na rekordnih 1100$. Ovaj skok nije uspeo dugo da se održi, jer je početkom decembra 2013. Kina uvela zabranu Bitkoina, kasnije će se ispostaviti jednu od mnogih. Nakon toga vrednost bitkoina se skoro prepolovila. U prošlom tekstu smo opisali uspone i padove Bitkoina od samog početka do danas.

Osnovni koncepti i algoritmi

Bitkoin je koncipiran kao transparentan, decentralizovan (peer-to-peer), elektronski sistem transakcija koji se ne oslanja na poverenje već na složene kriptografske algoritme. Za razliku od tradicionalnih sistema, ovde ne postoji centralna banka koja izdaje novac ili obrađuje i čuva transakcije, niti postoji jedinstveni vlasnik Bitkoin mreže kao celine.

Kako je onda moguća bilo kakva sigurna razmena u ovakvom sistemu?

Recimo da korisnik A želi da pošalje korisniku B 5BTC. Informacija o ovoj transakciji se automatski emituje svim korisnicima na mreži tj. svaki korisnik ima na uvid svoje i transakcije svih ostalih korisnika Bitkoina što je još jedna ključna razlika u odnosu na centralizovan sistem.

Svaka transakcija sadrži digitalni potpis korisnika koji ju je započeo. Digitalni potpis se, bez ulaženja u detalje algoritma, generiše iz kombinacije same transakcione poruke i privatnog ključa korisnika. Lako se zaključuje da je potpis drugačiji u svakoj poruci što praktično čini falsifikovanje neizvodivim bez originalnog privatnog ključa. Svaki korisnik ujedno poseduje i javni ključ koji je u matematičkoj relaciji sa privatnim.

Bitkoin novčanik

Kriptovalute se čuvaju u digitalnim novčanicima. Digitalni novčanik predstavlja softver koji sadrži kolekciju privatnih i javnih ključeva vlasnika. Jedan korisnik može generisati proizvoljan broj Bitkoin adresa odnosno parova privatni-javni ključ. Ceo proces se može odviti bez konektovanja na mrežu (offline), što je ujedno i najsigurniji način.

Gubitkom informacija o privatnom i javnom ključu, korisnik gubi referencu ka svojim bitkoinima i oni ostaju nepovratno izgubljeni. Bitno je napomenuti da čuvanjem Bitkoina na berzama i menjačnicama vi ne posedujete privatni ključ, te samim tim ste “zavisni” od berze. Ako berza “pukne”, što se dešavalo, obično možete da se oprostite od vaših coina.

Najsigurniji način čuvanja kriptovaluta danas je na specijalnom hardverskom uređaju, a jedan od najpopularnijih je Ledger Nano S. Drugi način je besplatan i samo treba da kreirate papirni novčanik preko BitAdress sajta.

Šta su altkoini?

Kako je Bitkoin projekat otvorenog koda, postoje razne alternative ovoj kriptovaluti, grupno imenovane altkoini (eng.”altcoins”). U suštni su u pitanju varijacije samog Bitkoin algoritma poput različitog prosečnog vremena pronalaska novog bloka, gornje granice generisanja, kao i korišenja drugih heš algoritama. Jedan od najpopularnijih altkoina jeste Lajtkoin (eng.”Litecoin”). Mnogi ga nazivaju “digitalnim srebrom”. Drugi popularni altkoini su Ethereum, Dash, Monero, Ripple, Zcash

Kupovina kriptovaluta se obavlja preko menjačnica ili lično. Neke od najpopularnijih menjačnica su CEX.io, gde možete kupiti Bitkoin karticom kao i prodati ga tako da vam uplate novac na karticu. Takođe, pouzdan servis je SpectroCoin, koji je nedavno uveo mogućnost otvaranja računa i dobijanje IBAN broja. Ukoliko želite da kupite lično od ljudi, možete pratiti sajt Local Bitcoins.

Ekonomski aspekt kriptovaluta

Po formalnoj definiciji novac je sredstvo razmene, čuvar vrednosti i jedinica obračuna. Kriptovalute ispunjavaju samo prvu funkciju, s toga se ne mogu smatrati, u strogo formalnom kontekstu, pravim novcem. Funkciju čuvara vrednosti u najvećoj meri ograničava velika oscilacija vrednosti i stručnjaci upozoravaju da je rizično kupovati i čuvati kriptovalute. Zbog toga je jako važno dobro se edukovati i time zaštiti sebe od rizika koje ovo volatilno tržište nosi. 

Diplomirani ekonomista, sa višegodišnjim iskustvom trgovanja na berzi. Fokusiran na trgovanje akcijama, plemenitim metalima i kriptovalutama. Pristalica dugorocnog investiranja. Dugogodišnji NVO aktivista i predsednik UG "Vido". Hobi su mu stendap komedija, košarka i stripovi.

Ostavite komentar

Vaš email neće biti javan. Obavezna polja su obeležena *