Ogromna reka Amazon, divlja plemena Indiosa, egzotična hrana, nepregledna džungla, pirane i još puno toga, su stvari koje odmah asociraju na Amazoniju i Brazil. Svi smo gledali puno emisija i filmova o tome, ali uživo doživeti sve to je svakako neverovatno iskustvo. U ovom tekstu ću vam opisati korak po korak, sve što treba da znate o Amazoniji i njenoj prestonici Manausu. Jako je malo turističkih tekstova o Amazoniji na srpskom, pa se nadam da će ovaj tekst pomoći budućim avanturistima.

Manaus “Jungle city”

Ako izuzmemo nas koji smo čitali Mister Noa pa znamo Manaus u prste, većina je verovatno prvi put čula za ovaj grad kada se u njemu održavalo svetsko prvenstvo u fudbalu. Za te potrebe napravljen je stadion “Amazonia arena”. Grad inače ima oko 2,5 miliona ljudi i nalazi se usred džungle na reci Rio Negro, pa mu je zato jedan od nadimaka i “Jungle city”. U drugoj polovini 19. veka je zbog monopola na izvoz gume grad bukvalno plivao u parama. Mnoga impozantna zdanja su nastala u to doba, koja i dan danas plene lepotom.

Amazonija i premoćni Amazon

Amazonija je najveća brazilska država i njena prestonica je Manaus. Sama Amazonija kao džungla se prostire kroz više država, i zaista je ogromno prostranstvo koje pokriva oko 40% Južne Amerike. Nadimak joj je “pluća planete”, jasno je i zbog čega. Tu postoji pregršt biljnih i životinjskih vrsta, i naravno plemena Indiosa koja još nisu sva ni otkrivena. Samo deo Amazonije koji je u Brazilu je veličine Aljaske.

Reka Amazon nastaje spajanjem dve reke, Rio Negro i Rio Salimoes i to tako što formiraju prirodni fenomen “Meeting of the waters”. Kako samo ime kaže, na susretu tih voda, dešava se zaista neobična pojava, a to je da skoro 10 milja idu jedna pored druge i ne mešaju se. Amazon je toliko veliki da se na nekim mestima ne vidi obala.

Kako do tamo najjeftinije i najbrže?

Najbolja i najjeftinija varijanta vam je svakako u samostalnoj režiji avionom. Nema puno agencija koje organizuju ture za Amazoniju sa ovih prostora, a i to što sam našao je bilo jako skupo. Za taj novac možete dobiti mnogo više ako organizujete sve sami. Avio karte iz Evrope za Manaus je najjeftinije ukoliko kupite posebno povratnu kartu iz Beograda za Rio de Žaneiro ili Sao Paolo, a posebno odatle za Manaus. Za Brazil inače ne treba viza za građane Srbije.

KORONA UPDATE! Naravno, od izbijanja korona virusa pa na ovamo, sva planiranja ovakvih putovanja su nerealna, ali takođe, i ovo će jednom proći. Kako se ovakva putovanja duže planiraju nego što se realizuju, uvek je dobro biti spreman unapred.

Povratnu kartu iz Beograda za Rio (GIG) sa jednim presedanjem preko Pariza (CDG) od oko 3h, sam platio 599eu po osobi. U kartu je uračunat 1 veliki kofer, 1 kabinski i mala torba (npr za laptop), preko avioprevoznika AirFrance-KLM. Karte sam kupio online preko sajta Tripsta, platio karticom i dobio karte na mail. Klikom ovde, možete pretražiti trenutne cene.

Ta cena je inače extremno povoljna i nisam je “upecao” slučajno. Kako dugo planiram ovo putovanje, video sam da cene iz BG-a za Rio idu i na 800 i kusur evra ali viđao sam i oko 600eu, pa sam jednostavno stavio “price alert”, odnosno da mi na mail stigne obaveštenje kada cena bude 600eu za interval mart-april.

Nakon toga, sam krenuo u pretragu kako do Manausa iz Rija, i to mi je bilo otkrovenje koliko je Brazil ogroman. Direktan let iz Rija za Manaus traje preko 4h, što uopšte nije najveća razdaljina u Brazilu. Poređenja radi, iz Londona za Moskvu let traje 3h i 40min.

Postoje čak 3 domaća avioprevoznika koja špartaju po celom Brazilu i to: Gol Airlines, Azul i LATAM. Najbolje kritike sam pročitao o kompaniji Gol Airlines, i nisam se pokajao. Imalo je par situacija gde mi je trebala pomoć, i imaju vrhunsku korisničku podršku na engleskom. Pisao sam im bukvalno na FB stranici u inbox i sve smo tako rešavali.

Povratna karta bez presedanja Rio – Manaus je oko 250$ sa sve torbama, a ako odaberete sa presedanjem može i jeftinije. Nakon prekookeanskog leta iz Evrope, samo mi je bilo da što pre stignem u Manaus, tako da sam išao direktno. Na letu nemate obroke, dobijate besplatno samo neke grickalice i standardno osveženje.

Ko baš ima vremena, može i brodom! 

Putovanje brodom Amazonom do Manausa, i to od velikog grada na Atlantiku Belema, traje 5,6 dana! Taj brod je najobičniji putnički brod, ništa fensi, ako imate sreće da ugrabite mrežu za spavanje računajte da ste na konju. Za to savetuju da bar sat vremena ranije se ukrcate, jer ko ostane bez mreže spava na podu. Postoji i neki bar i restoran na brodu, da prekratite vreme. Imaju i “brzi” brod koji je malo luksuzniji i njime se ide 3 i po dana do Manausa.

Highway to Hell! 

Automobilom recimo da je nemoguće doći u Manaus! Jedino je moguće doći u Manaus brodom i avionom. Ja sam mislio da je to fora iz stripa, gde u nekim epizodama Mister Noa opisuju gradnju autoputa kroz amazonsku džunglu, i kako džungla stalno “izjeda” put. Kao zidanje Skadra na Bojani, što za dan naprave, džungla za noć pojede. Prosto toliko je divlja džungla i brzo raste, da je nemoguće povezati Manaus sa gradovima na obali kopnenim putem.  Jedino do Boa Viste na severu i do Venecuele je moguće ići kolima, što baš i nije usput za najbitnije brazilske gradove, tako da niko na to ni ne pomišlja.

Kako to pa sam rešio da posetim Manaus i Amazoniju?

Razlog je jednostavan i kompleksan u isto vreme, a zove se Mister No! Mister No je strip junak, jako popularan na ovim prostorima, koji se objavljuje još iz doba SFRJ do danas. Iako su autori stripa iz poznate izdavačke kuće Serđo Boneli iz Milana, radnja je smeštena baš u Manausu u Amazoniji, i to 50-ih godina prošlog veka. Mister No je više antijunak nego junak, čovek sa manama, kavgadžija, voli provod, život uopšte i ima istančan osećaj za pravdu, često i na svoju štetu.

Mister No je obeležio moje detinjstvo i odrastanje. Ja sam ona generacija koja je odrastala bez mobilnih telefona i interneta, tako da se zanimacija svodila ili na igranje napolju sa decom, ili čitanje stripa kod kuće. Strip je tada bio cool stvar. Iz pasioniranog čitaoca vremenom sam prerastao u kolekcionara, i uspeo da prikupim sva izdanja ikada objavljena na ovim prostorima. Svoju sobu sam pretvorio u pravu biblioteku stripa sa počasnim policama za Mister No-ovu kolekciju.

Godinama sam toliko iz stripa “upoznao” Manaus i Amazoniju, da sam obećao sebi da jednom u životu moram posetiti to mesto. To su one stvari u životu koje obećate sebi, nikome ne moraju da budu normalne i baš vas briga za to. Extra je gotivno kad neke stvari o gradu znate bolje od vodiča, jer ste čitali godinama milione informacija koje su vam ostale urezane. Naravno da to nije taj Manaus iz stripa, niti Brazilci imaju pojma ko je Mister No, ali osećaj kad ispunite svoju životnu želju je neprocenjiv.

Transfer od aerodroma do centra

Aerodrom u Manausu nosi ime Eduardo Gomes, po njihovom poznatom političaru i vojnom maršalu. To je međunarodni aerodrom, pa imaju direktne letove iz Majamija, Paname, Venecuele i naravno odlično su povezani domaćim saobraćajem sa brazilskim gradovima. Aerodrom je sasvim pristojan, svuda ima utičnica da napunite telefon, besplatan WIFI je odličan, dosta restorana sa hranom…

Ono što je problem u startu je što već možete da se pozdravite sa engleskim. Na sajtu aerodroma sve lepo piše, ali je sve na portugalskom. Brazilci znaju engleski odprilike koliko mi persijski, niti se trude da razumeju. Ti njima engleski, oni tebi portugalski, i to ne trude se da sriču polako i glasno kao mi što radimo, već pričaju regularno pa ti se snađi. Sa španskim je već druga pesma, ipak su okruženi samo zemljama gde se govori španski, pa ako se sećate nečega iz sapunica, probajte da iskoristite.

Imaju nekoliko taksi operatera sa štandovima na samom aerodromu. Od ukupno 3 “ponuđača”, svi su dali cenu 75 reala (njihova valuta, u dolarima je to oko 23$) i može da se plati karticom. Nekako natucaju bar da izgovore cenu, znaju “u pare”, ali dalje bolje ništa ne pitaj. Moja preporuka, ne plaćajte ovo, pozovite Uber i biće vam 3 puta jeftinije.

UBER u Manausu

Ukratko, vrhunski funkcioniše. Ne samo u Manausu, već u celom Brazilu, spasli su nas brdo puta i izuzetno je jeftin, naročito u poređenju sa regularnim taksijem koji kao i svuda može da proba da vas prevari. Uber vožnja od aerodroma do hotela u centru Manausa nam je bila 23 reala, a na aerodromu su svi tražili 75, što je i više nego 3 puta jeftinije.

Moja preporuka je da instalirate Uber aplikaciju još kod kuće, pa kad dođete u Brazil, ulogujete se i samo ukucate adresu hotela. Nama je na aerodrom stigao Uber vozač za nekih 6,7min. Ko nije koristio Uber ranije, ovde je cena vožnje unapred određena, možete da platite u kešu ili karticom, tako da vozaču nije ni u interesu da vas zavlači. Ako  napravite nalog klikom ovde, dobijate 10$ na svom Uber nalogu, što možete iskoristiti za bilo koju vožnju.

Rent-a-car DA ili NE? Ukratko, po gradu ne!

Po mom mišljenju, nema potrebe iznajmljivati auto u Manausu. Pre svega zbog jeftinog Ubera, a nije možda ni pametno. Voze kao ludaci, ima puno opasnih ulica, ne daj bože da vam se desi nešto sa autom ili upadnete u favelu, tako beli i bez znanja jezika, lopta definitivno nije na vašoj polovini terena. Sve ozbiljne turističke ture obuhvataju dolazak po vas u hotel i povratak, samo im pošaljete adresu.

Baš ako biste želeli da idete dalje, npr do Boa Viste, onda možete preko portala RentalCars (klikom ovde) da istražite neke jeftinije opcije. Pošto i Brazil ima fabriku FIAT-ovih vozila, na ulicama se dosta voze automobili tog proizvođača, i jeftini su za iznajmljivanje.

Smeštaj

Ključno je da odaberete hotel na dobroj lokaciji u centru i sve možete peške. Obično se dve lokacije “kolju” za primat, jedna je u samom centru grada gde je Teatro Amazonas i trg Sao Sebastijao, a druga je oko plaže Ponta Negra na reci Rio Negro. Moj izbor je definitivno bio centar grada jer je tu sve, a na plažu smo išli Uberom.

Moja preporuka je hotel Saint Paul koji je na savršenoj lokaciji, bukvalno na minut od Teatra Amazonas. Hotel ima 3 zvezdice, a noćenje sa odličnim doručkom za 2 osobe je oko 45$. Hotel ima i bazen, teretanu, salu za rad i ono što je najbitnije, osoblje koje priča engleski i koje je extra ljubazno. Ugovorili su sve ture za nas po super cenama, dali dobre preporuke za klopu, korisne savete oko bezbednosti, rekli nam kada je u Teatru Amazonas besplatan ulaz…

Ako rešite da odete u Manaus, samo idite na Booking klikom ovde, zatim ukucajte u pretrazi “Hotel Saint Paul Manaus” i imate 10% popusta (cash back).

Smeštaj preko AirBnB za Brazil je isto ok, ali zbog bezbednosti, naročito ako idete prvi put možda nije najbolje rešenje. Šta vam vredi super apartman, ako ne poznajete kraj a puno je opasnih naselja i ulica. Hoteli su uvek na super lokacijama, imate recepciju na raspolaganju 24/7 i često je i jeftinije. Ako ipak znate o gradu ili imate prijatelje lokalce, možete preko AirBnB pronaći pristojan smeštaj. Klikom ovde, dobijate 37$ ako se registrujete, pa vam to može biti solidna ušteda za smeštaj.

Koje ture odabrati u Manausu?

Prva stvar koju hoću da naglasim je da ne bukirate ture preko Trip Advisora. To što se nešto nalazi objavljeno tamo, ne znači da je kvalitetno i da nema prevara. Čitajte pre puta o mestu u koje putujete, odaberite šta želite da vidite i probajte da uskladite to sa vremenom koje imate na raspolaganju.

Kada je Manaus i Amazonija u pitanju, radi se o ogromnim prostranstvima, pa definitvno ako ste tu samo nekoliko dana ne možete sve videti. Ono što je super je da ne morate ništa unapred rezervisati. Nama su iz hotela zvali turoperatore i to ovlašćene od brazilskog ministarstva turizma. Možete platiti karticom, dobijate račun, dolaze po vas na adresu, cene skroz ok. Mi smo odabrali jednu turu po gradu i jednu po džungli i Amazonu preko agencije ED Transporte e Turismo.

City tour – šta sve to Manaus ima?

Tura obilaska grada traje oko 4 sata i kreće ujutru između 8 i 9, u zavisnosti od dogovora i košta oko 30$ po osobi. Iako realno većinu stvari u okviru ove ture možete sami videti, zbog manjka informacija na engleskom mnogo je bolje i praktičnije angažovati lokalnog vodiča i vozača. Mnogo uštedite vremena kada vas neko vozi svuda i naravno bezbedniji ste sa lokalnim vodičem nego da zujite sami po određenim kvartovima.

Prva stvar i najbitnija koja se izdvaja na turi je zgrada opere u Manausu, čuveni Teatro Amazonas. Podignuta je još 1896. godine po uzoru na parisku operu, i bukvalno je svaka pločica uvezena i bila najskuplja moguća. Zdanje i dan danas fantastično izgleda a mogu misliti kako je to izgledalo pre više od jednog veka. Čuveni “Teatro Amazonas” se nalazi u samom centru grada i predstavlja najbitniju tačku i prema njemu se sve meri.

Pored opere je prelepi trg Sao Sebastiao i mnoštvo sjajnih restorana i barova. Kraj je izuzetno bezbedan, ima uvek puno milicije, čak i noću. Za ulazak u operu se plaća oko 6$ ukoliko želite turu sa vodičem na engleskom, na portugalskom je besplatno. Imali smo sreće da smo bili u Manausu kada je u operi bio uveče besplatan ulaz na predstavu lokalnih umetnika. Ispod je slika trga Sao Sebastiao, a iza se vidi zgrada opere. Ove crno-bele pločice na trgu simbolizuju ukrštanje reka, što su prekopirali u Riju za Kopakabanu.

Pored opere, obilazi se palata Rio Negro, muzej Amazonije i njenih starosedelaca, ogromna živopisna luka u Manausu, tržnica Alfredo Lisboa, policijski trg Provincial Palace… Svuda se vidi nekadašnji sjaj i raskoš, koji je delimično povraćen usled renoviranja grada uoči Svetskog prvenstva. Danas je Manaus 6. ekonomija Brazila koji zbog Amazonije bukvalno hrani ceo Brazil. Imaju jaku industriju i 7. su po veličini grad u Brazilu. Nekako na ulicama se to ne vidi i deluje mnogo siromašnije nego što jeste.

Manaus je jedina “okeanska” luka toliko daleko od okeana da ne deluje realno da u svakom trenutku ima na 10-tine brodova za Atlantik. Oko 1500km je do obala okeana, ali ovde je to normalno i ljudi koriste brodove redovno. U gradu i okolini ima i nekoliko lepih plaža za kupanje, a najpoznatija je Ponta Negra do koje se lako dolazi Uberom. Voda je toliko topla, da se bukvalno možete uvek kupati.

Jungle tour – premoćno

Ova tura je malo skuplja od gradske, košta oko 43$ po osobi, ali traje duplo duže i uključen je ručak, pa zapravo mu dođe i jeftinija. Kreće se takođe između 8 i 9 ujutru, nakon što vas pokupe u hotelu prvo vas voze u luku u Manausu odakle kreće avantura. Tu sam se nekako osećao kao na filmu, sve kuva i svi jure na sve strane, deluje kao opšti haos a zapravo je to njima sve normalno.

Inače, manjim brodom se prvo ide rekom do glavnog broda koji dalje operiše i koji prima oko 60ak putnika. Mi smo bili jedini kojima je trebao “English tour guide”, tek kasnije se pridružila jedna gospođa sa Novog Zelanda. Tu se zapravo vidi koliko oni opušteno mogu da žive od domaćih turista kada im zemlja ima preko 200 miliona stanovnika.

Prvo se ide brodom do “Meeting of the waters” fenomena koje sam gore opisao. Tu tek vidite koliko je sve to ogromno, pošto treba bar 25,30min vožnje dok se dođe tamo. Odatle se obilaze naselja uz Amazon, gde se vidi interesantna gradnja kuća na vodi, koje su često na više nivoa zbog sigurnosti jer se nivo reka brzo menja.

Nakon toga se ide u džunglu, posmatra bujan biljni i životinjski svet, uz super ručak po principu švedskog stola na obali reke. Odlazi se i u posetu plemenu Indiosa, gde oni za goste izvode svoj tradicionalni ples i u jednom momentu zovu i prisutne da im se pridruže. U okviru ture je i plivanje sa rečnim delfinima, kao i poseta velikom rezervatu riba gde smo imali priliku da hranimo najveću ribu Amazona pod nazivom “piraruku”.

Hrana i piće – preporuke

Ovde bukvalno može da se napiše poseban tekst samo o lokalnoj hrani, ali probaću da obuzdam sebe i opišem samo nekoliko glavnih preporuka. Ukratko, ako ste u Amazoniji jedite ribu, voće i povrće, generalno sve što je prirodno i lokalno. Kao što je paradajz koji mi donesu iz sela ukusniji nego kad ga kupim u gradu, tako je i npr voće ili riba iz Amazonije mnogo ukusnije nego npr u Riju.

Kad je riba u pitanju, obavezno probajte Tambaqui. Uz ribu ne jedu hleb, nego neko njihovo “žuto brašno”, dobija se u porciji pored (slika ispod). Sreća te sam izguglao pre toga, pa sam znao šta da radim sa tim. Imaju dosta jela sa rečnim škampima, ne propustite vrhunsku Vatapa kao i supu Tacaca. Umesto hleba često ćete videti Tapioku, prave ga u obliku tortilje i u njega stavljaju na desetine kombinacija, slatkih i slanih.

Obavezno uz jelo pijte njihovu Guaranu, drugačijeg je ukusa od ovoga što mi zovemo Guaranom, više je prirodni osvežavajući napitak. Za osveženje umesto sladoleda probajte lokalni specijalitet Acai. Restorani oko Teatra Amazonas su sigurica, ubedljivo najpopularnije mesto je Tambaqui de Banda, a super je isto Tacacaria Amazonia.

Kad sam u Brazilu ne treba mi jorgan!

Kako je Brazil ogromna zemlja, tako ne važe ni za sve destinacije ista pravila kada je vreme u pitanju. Pošto se radi ipak o južnoj hemisferi, kada je nama zima, njima je leto i obratno. Kada je Amazonija u pitanju, uvek je pakao. Prosto, nalazite se na Ekvatoru, uvek je toplo, sparno i često padne kiša odjednom i tako odjednom i stane.

Bezbednost – trebalo bi da budete oprezni!

Ovako su nama rekli u hotelu, bez uvijanja. Čak i u samom centru, oko Teatra Amazonas, ima neprirodno mnogo milicije, a imaju čak i “Tourist Police”. Ispred dosta restorana u tom kraju stoji naoružan pandur i snima okolo. Nikad do sada nisam večerao sa do zuba naoružanim pandurom sve vreme iza sebe. Maltene sve izgleda da ako van tog bloka, odeš par ulica dalje, nek ti je Bog u pomoć.

Mnogo lud i divalj grad generalno, ali koji nekako to ne krije što mi se i sviđa. Svuda je jasno plasirana poruka, u džungli si, opasno je, ne čačkaj mečku i biće ti lepo. Bukvalno tako i jeste, sve što je lepo i što treba da se vidi je bezbedno, ili je organizovano sa agencijama, a ko hoće da bude Indijana Džons neka je sa srećom.

Amazonija je “crni Brazil”

“Crni Brazil” je neko neformalno ime za Amazoniju, što kada dođete u Manaus bude vam jasno zašto. Skoro da nema belaca, a i ako ima veća je šansa da su turisti nego lokalci. U Brazilu je ropstvo ukinuto tek pre nešto jače od jednog veka, a konkretno u Amazoniji je došlo do velikog mešanja robova crnaca sa plemenima Indiosa. Procena je da danas ima minimum oko 70 još uvek neotkrivenih plemena u džungli. Na slici ispod, je navodno pleme koje nije imalo kontakt sa civilizacijom, i koje je kada je ugledalo helikopter isti gađalo kopljima i strelama.

Tips of the day – NEVER STAY OFFLINE = World SIM card

E sad, za svaki slučaj da se desi da zalutate, uletite u sumnjiv kraj, ili iz bilo kog razloga vam je hitno potreban internet ili poziv, ima rešenja. Stvar koja je po meni pod obavezno je World Sim kartica. Nisam hteo da zavisim od wifi po kafićima, pa sam testirao ovu karticu i bio prezadovoljan.

Ovo je klasična prepaid kartica, gde dobijate čak 2 broja telefona (UK & USA broj) i cene su mnogo jeftinije nego i najjeftiniji roming paketi. Ne morate da kad god idete u neku drugu zemlju, kupujete njihove kartice, već ovu karticu možete koristiti svuda. Dolazni pozivi su BESPLATNI, odlazni u proseku 20 centi minut, a toliko je okvirno i 1MB data podataka, sms poruke od 8 centi pa na gore.

Mi smo konkretno najviše je uzeli zbog Ubera i Google mapa, i za 15 dana smo oko 20$ tek potrošili. Par puta nas je baš spasilo, nađem se negde gde i nije baš pametno, nemam wifi, uključim data na kartici i vidim lokaciju, pozovem Uber i ćao. Klik na sliku ispod, idite na polje “Sim Card” i odaberite International. Pri checkoutu ćete napraviti nalog i naručiti karticu, stiže besplatno za 3 do 5 dana na kućnu adresu.

Trade & Travel

Takođe, kako je portal namenjen prevashodno temama investiranja i trejdinga, a kako puno takvih ljudi puno putuje i radi online, od ovog teksta pa na dalje ćemo u blog sekciji predstavljati neke svetske destinacije. Za pretragu tekstova o gradovima na sajtu ukucajte u pretrazi “Trading Life” ili “putovanja”. Naredna destinacija o kojoj ću pisati je prelepi Rio de Žaneiro!